Na zatvaranju UŠĆE Čarobnog grada, sredinom januara, brojni posetioci – mahom ženskog pola – uživali su u nastupu Saše Kovačevića, dok se u ulozi domaćina-voditelja našao Inspektor Blaža. „Odavno nisam video toliko devojčica i devojaka na jednom mestu“, preneo nam je svoje impresije poznati šoumen, poverivši nam uz put da je iskoristio priliku da Deda Mrazu šapne na uvo želju, a da mu je ovaj odgovorio da je suviše velik da bi mu je ispunio. Da je uvek spreman za šalu, Blaža je potvrdio i u razgovoru za naš blog. Na koja pitanja je dao ozbiljne odgovore, a koja su mu bila inspirativna da pokaže svoj smisao za humor – procenite sami.
Malo-malo pa te stretnemo u UŠĆE Shopping Centru. Da li te to supruga šalje u nabavku ili istinski voliš da obilaziš radnje?
Ha, ha. Dobro je poznato da su u ova moderna vremena žene te koje obilaze tržne centre, dok muškarci „tumaraju“ za njima. To je slučaj i sa mnom.
Dakle, kad te vidimo u šoping centru podrazumeva se da je i supruga u blizini?
Tačno tako. Ja sam, zapravo, samo pratilac.
Imaš li neka „zaduženja“ kao pratilac? Nosiš kese, daš poneki savet…
Supruga najčešće šopinguje sa prijateljicom, tako da me za savet ni ne pita. Dok njih dve obilaze radnje, muž te prijateljice i ja se motamo po centru.
U koje radnje rado navraćaš?
Nosim isključivo sportsku garderobu i volim da budem u toku sa novitetima brendova koji proizvode patike, trenerke, majice…Ranijih godina sam muku mučio da nađem običan duks, dok je sada ponuda za nas, visoke muškarce, neuporedivo bolja. Inače, i dalje kuburim sa kupovinom farmerki. Potrebno je dosta strpljenja da bih našao pantalone adekvatne dužine.
Da li si sklon ishitrenim kupovinama?
Za razliku od moje žene, ja se vodim devizom „tri puta meri…“ Mada, pitanje je da li ću ikad preseći. (smeh) U stanju sam da nekoliko vikenda za redom dolazim i isprobavam jednu te istu stvar, pa da odlučim da je kupim tek za mesec dana. Naravno, ako se do tada ne proda i ako prodavačice još uvek imaju strpljenja za mene. Takav sam tip. Tu osobinu sam nasledio od majke koja je u stanju da satima premeće po rukama neku stvar, pre nego što je kupi – nekoliko dana kasnije.
Takav način kupovine ima i svoje prednosti. Tebi se, verovatno, ne može desiti da se kad dođeš kući zapitaš – gde li sam potrošio pare?
Ne, zaista. Vrlo sam precizan kupac. Kad se već odlučim za neku stvar, to znači da sam njome vrlo zadovoljan, a to je verovatno dobro i po mene jer kasnije nemam grižu savest što sam je kupio.
Imaš li neke „tajne štekove“?
U ova krizna vremena samo najveći „igrači“ mogu da se pohvale takvim luksuzom. Uvek tačno znam koliko imam novca i samim tim koliko smem da se „prostrem“.
Čime si častio sebe na početku 2015. godine?
U našim radnjama se krajem januara-početkom februara pojavljuju majice sa likovima poznatih rokenrol izvođača, koje obožavam. Koštaju oko 600-700 dinara, što je – mislim – realna cena. Elem, pre neki dan sam kupio jednu sa logom „Guns ` n roses“ kojom sam oduševljen. Jedva čekam proleće da počnem da je nosim.
Planiraš li da obučeš tu majicu za neki nastup, da je i mi vidimo?
Već petnaest godina sarađujem sa firmom Converse, čije majice i patike nosim na koncertima. Majice sa likovima rok zvezda oblačim privatno. Inače, što se tiče mog benda, koji je prošle godine obeležio dvadeset godina rada, u planu su nastupi na rok festivalima širom Srbije: Kragujevac, Bajina Bašta, Beograd…
Često te viđamo i na raznim kulinarskim promocijama. Da li i kod kuće rado stavljaš kecelju?
Ha, ha. Ma, ne. Naš šporet ima osam godina, a izgleda kao da je juče došao iz radnje. Ni supruga ni ja ne kuvamo jer svaki čas doleću šerpice što od tašte, što od majke, a obe su izvrsne kuvarice. Živele majke!
Da se vratimo na početak priče. Ako završite kupovinu pre vaših lepših polovina, kako prijatelj i ti provodite vreme?
Sednemo u kafić, ćutimo, čitamo sportske vesti u dnevnim novinama. Tu rutinu može poremetiti pogled na neku zgodnu devojku, a onda obavezno usledi i neki komentar. (smeh)